Preseliti se u drugu zemlju u početku može da zvuči kao scena iz nekog filma: beli avioni, novi gradovi, uzbuđenje na vrhuncu... dok nam se realnost ne prikrade i pokaže šta se krije iza. "Šta me čeka tamo?" "Hoću li ikada stvarno pripadati?" "Da li je normalno da mi fali burek iz lokalne pekare?" Sve su to misli koje isplivaju kad napustimo svoje sigurno, poznato tlo.
E sad, hajde da malo ispitamo tu psihološku lavinu koja se pokrene kad čovek spakuje kofere i krene ka nekom drugom horizontu.
Anksioznost kao saputnik
Bilo da idete na studije, posao, ili jednostavno na novo poglavlje u životu, prva stanica u inostranstvu zove se: "Da li je normalno što se osećam ovako?" Odjednom, sve što ste znali postaje nevažno - ne znate ni kako pravilno platiti račun, a kamoli kako naći društvo s kojim idete na piće petkom. Srce ubrzano lupa, um vrti pitanja u krug: "Šta ako ne uspem? Šta ako ne nađem prijatelje? Da li je ovo bila greška?"
Rešenje? Anksioznost voli nepoznato, pa je najbolja taktika polako joj predstaviti nove stvari. Krenite sa malim koracima - naučite da poručite kafu na jeziku nove zemlje, potražite lokalnu grupu naših ljudi i usredsredite se na ono što možete kontrolisati.
Sindrom "Ne pripadam ovde"
To je čest osećaj kad ste novi u inostranstvu. Možda već mesecima živite u nekoj zemlji, ali i dalje imate onaj osećaj kao da ste statista u sopstvenom životu.
Saveti za preživljavanje? Prvo, prihvatite da je normalno da se osećate kao autsajder s vremena na vreme. Drugo, pronađite način da integrišete delove sebe u novu kulturu - bilo da je to kuvanje srpske hrane za nove prijatelje, ili pravljenje playlisti sa našom muzikom. Iz našeg iskustva, često čujemo da su im takve žurke najbolje!
Nostalgija koja se prikrade
Svima nam fali dom s vremena na vreme, ali kad se nostalgija uvuče duboko, lako je pasti u osećaj tuge. Gledate slike porodice i prijatelja kako slave rođendane, slave praznike, i osmehe koji su vam tako poznati. A vi? Gledate preko ekrana i osećate kao da propuštate svoj život.
Kako se boriti protiv ovoga? Prihvatanje je ključ. Prihvatite da je to deo procesa preseljenja i da je nostalgija samo dokaz koliko vam znače vaši ljudi. Uspostavite rituale - redovne video pozive, pisanje pisama ili razmenu poklona iz daljine.
"Šta ako se nikad ne vratim?"
Da, mnogi ljudi odlaze sa mislima "Samo na kratko" ili "Zbog iskustva," ali kako vreme prolazi, pomisao o povratku u staru sredinu postaje strano osećanje. "Da li se ikada stvarno vraćam? Gde je moj dom?"
Ovo je jedna od najdubljih kriza sa kojom se ekspati suočavaju. Ali evo tajne: dom nije mesto, dom su ljudi i osećaj koji nosite sa sobom. Učite da svoj osećaj pripadanja ponesete sa sobom, bilo gde da idete.
Kako sve to prevazići?
Povežite se s ljudima: Bilo da su lokalci ili naši ljudi, spojite se s njima. Ljudske veze su ono što nam daje smisao, čak i u najnepoznatijim situacijama.
Otvorite um za nove stvari: Umesto da se stalno vraćate na stare rutine, istražite šta vam nova zemlja nudi. Nove aktivnosti i interesi mogu vam pomoći da se osećate kao kod kuće.
Negujte odnose iz domovine: Ne morate uvek "pustiti" prošlost da biste živeli u sadašnjosti. Održavajte veze sa porodicom i prijateljima, ali bez pritiska da stalno morate biti dostupni.
Konačno, ne zaboravite - svaka promena dolazi sa periodom prilagođavanja. Neka vas ne iznenadi što se u tuđini suočavate sa sopstvenim mislima na načine koje niste očekivali. Ali sa malo strpljenja, humora i podrške, preživećete te uspone i padove i izvući najbolje iz ovog uzbudljivog poglavlja svog života!
Comments