"Rekao je: 'Ako me voliš, razumećeš me.' Uvek se sve svede na to. Na ljubav, na dokazivanje. Nikada nije rekao 'Molim te' ili 'Hvala', uvek je to 'Moraš, jer ti je stalo.' Kad mu kažem da se osećam iscrpljeno, odgovara: 'Samo sebična osoba tako misli.' I onda uradim šta traži, jer je lakše nego da se osećam kao grozna osoba."
Kada pomislimo na nasilje u vezi, prva asocijacija su često fizičke povrede. Međutim, psihičko nasilje, iako ne ostavlja vidljive modrice, duboko narušava emocionalno i mentalno zdravlje žrtve. Ono je suptilno, tiho i često neprepoznato, ali posledice mogu biti jednako razorne.
U ovom tekstu želimo da podelimo isečke iz dnevnika osobe koja prolazi kroz psihičko nasilje u vezi, kako bismo osvetlili koliko je važno razumeti i prepoznati suptilne oblike zlostavljanja. Kroz ove zapise vidimo kako svakodnevne reči, postupci i komentari, koji u početku mogu izgledati bezazleno, mogu prerasti u izvor duboke patnje.
"Započelo je tiho, kao šala, kroz smeh. 'Baš si smotana’, 'Ti stvarno ništa ne kapiraš’. Kasnije su reči postajale oštrije: 'Glupa si.' 'Ne umeš ništa.' Kada sam mu rekla da me te reči bole, samo je odmahnuo rukom i rekao: 'Svi greše, ali ti si stvarno nesposobna, šta sam ti ja kriv za to?' Počela sam da ćutim, da radim više, bolje. Ali ništa nije bilo dovoljno."
"Prvo je govorio da me prijateljice ogovaraju, da me porodica ne razume. 'Ja sam jedini koji te stvarno poznaje.' Rekao je da moja najbolja prijateljica flertuje s njim. Sve manje sam se viđala s njima, jer mi je pravio scene. Ostali su prestali da zovu. Govorio je: 'Nisi sama, imaš mene.' Ali nikada se nisam osećala usamljenije."
"Rekla sam mu: 'Jučerašnja svađa me slomila.' Pogledao me je začuđeno: 'Kakva svađa? Umišljaš stvari.' Počela sam da se preispitujem. Jesam li stvarno rekla ono što mislim da jesam? Jesam li sve izmislila? Kada sam plakala, rekao je: 'Preosetljiva si.' Sada ne znam ni šta se tačno desilo, moram da počnem da zapisujem i vodim dnevnik."
Psihičko nasilje je često maskirano kao "ljubav" ili "briga." Na početku veze može izgledati kao preterana pažnja ili posesivnost koja deluje kao dokaz naklonosti. Fraze poput "To radim jer te volim" ili "Ja te samo štitim od drugih" deluju umirujuće, dok ne postane jasno da su zapravo mehanizmi kontrole.
Mnoge žrtve se stide da priznaju da su podložne nasilju, jer ne vide "dokaze" u obliku fizičkih povreda. Osećaju se zarobljeno u ciklusu manipulacije i krivice, nesposobne da prepoznaju granicu između ljubavi i zlostavljanja.
Prepoznavanje psihičkog nasilja je prvi korak ka oslobađanju:
Postavite sebi pitanja – Da li se osećate sigurno i voljeno u vezi? Da li vas partner/ka često omalovažava ili manipuliše vašim osećanjima?
Poverite se nekome!
Postavite granice: Nasilje nikada nije opravdano. Ako je moguće, jasno komunicirajte šta nećete tolerisati.
Potražite stručnu pomoć! Na raspolaganju su vam institucije i psihoterapeuti kojima se možete obratiti.
Psihičko nasilje nije "manje ozbiljno" od fizičkog – ono podmuklo nagriza osećaj vrednosti i slobode. Svako zaslužuje da bude voljen i poštovan, a veza treba da bude izvor podrške, a ne bola. Ako prepoznajete sebe u ovim rečima, znajte da niste sami i da postoji izlaz. Potražite pomoć – zaslužujete život bez straha i manipulacije.
Comments