Zamislite: Jovan želi da promeni svoj iscrpljujući posao i krene da prati svoju istinsku strast - drugi posao koji je oduvek želeo da radi.
Međutim, ne lezi vraže, javljaju se misli:
“Šta ako bi to bila ogromna greška i zažalim što nisam ostao na sigurnom poslu i bude prekasno da se predomislim?
Šta ako ne budem mogao da zaradim dovoljno novca da se izdržavam?
Šta ako se ispostavi da je menadžer na novom poslu užasan? Šta ako ja ne budem dovoljno dobar?
Šta ako ovim potezom moja karijera bude uništena?
Šta ako razočaram sebe i svoju porodicu?”
Štaakoštaakoštaako...?
Nakon što je sebe namučio svojim katastrofičnim predviđanjima, Jovan donosi zaključak:
“Ne mogu da podnesem da ne znam da li je to prava odluka!”
“Moram biti 1000% siguran da je to prava odluka pre nego što napravim taj korak!”
“Moram imati savršen plan i sve držati pod kontrolom, kako bih bio siguran da donosim dobru odluku!”.
I neiznenađujuće, postaje sve anksiozniji u vezi moguće promene i svih nesigurnosti koje uz nju idu.
Jovan ima problem koji muči mnoge od nas, a to je netolerancija neizvesnosti.
Šta radimo kad mislimo da ne možemo podneti neizvesnost?
Brinemo i overthink-ujemo jer želimo da predvidimo i pripremimo se za svaki mogući ishod (ili mislimo da ako o nečemu dovoljno brinemo, desiće se ono suprotno)
Katastrofiziramo: predviđamo najgori mogući ishod koji uglavnom nije preterano verovatan
Tražimo razuveravanje bližnjih: “I ti misliš da donosim dobru odluku, zar ne??”
Izbegavamo i prokrastiniramo: Odlaganje odluke dok ne budemo potpuno sigurni
Umesto toga, hajde da preispitamo negativne obrasce koji stoje iza netolerancije neizvesnosti:
U vezi čega u životu možemo biti potpuno, 1000% sigurni?
Da li imamo tendenciju da predviđamo da će se desiti nešto loše, onda kada prosto nismo sigurni šta će se desiti? Da li je ovakvo predviđanje logično?
Koliko je verovatno da će se desiti katastrofični ishod koji predviđamo?
Kakva nam je korist a kakva šteta od brige i anksioznosti povodom neizvesnosti?
Sa kakvim neizvesnostima zapravo živimo uspešno svakog dana? Kako to uspevamo?
Istina o neizvesnosti
Neizvesnost je neizostavni deo života. Kao ljudska bića, potpuno je prirodno da tražimo predvidivost sveta - da želimo da isplaniramo svoj dan ili naredne mesece. Sa modernizacijom društva, naša očekivanja za stalnom instant dostupnošću svih informacija učinila nas je još podložnijim na nepodnošenje prostog nemanja informacija i nepredivosti budućnosti. Različite društvene i ekološke nedaće nam dodatno podrivaju doživljaj bazične predvidljivosti života. I razumno je da želimo da iskontrolišemo ishod događaja koji su nam važni, nekad čak i poželjno.
Međutim, istina je da zapravo nikada ne možemo biti potpuno sigurni gotovo ni u šta. Niti možemo predvideti sve aspekte budućih događaja, ma koliko se upirali da sve držimo pod kontrolom.
Nema garancije. Ali to je i jedini način kako možemo živeti život vredan življenja. Život u kome bi svaki ishod bio potpuno predvidiv i pod našom kontrolom, ne bi bio smislen i uzbudljiv.
Možemo da: primetimo da je anksioznost povodom neizvesnosti tu, da je neprijatna ali da smo sposobni i dovoljno jaki da podnesemo tu neprijatnost. Neprijatnost, na našu sreću, nije nepodnošljiva, samo je gnjavaža osećati je.
Donosimo svesnu odluku da je u našem najboljem interesu da tolerišemo tu neprijatnost dok preduzimamo razumne rizike i ulažemo trud kako bismo postigli ono što želimo.
“Život je čudo, dobri moj. A njegova najveća lepota je njegova nepredvidivost!” - “Deca zla”, Miodrag Majić
Comments